Dušan Sretović

Ja sam Dušan Sretović. Moj životni poziv je muzika i jako sam zahvalan da imam tu privilegiju da se bavim umetnošću. Završio sam SMŠ “Josip Slavenski” kao đak generacije, sa nagradom za najbolje izveden diplomski koncert. Od 130 prijavljenih kandidata za studije klavira na Univerzitetu za muziku i dramske umetnosti u Beča, primljeno je desetoro, među njima i ja. Trenutno sam na četvrtoj godini Studija u klasi prof. Nataša Veljković sa prosekom 9,8.

Iako sam neizmerno srećan što sam umetnik i što se bavim time čime se bavim, u jednom životu, naravno ne može sve biti lepo. Naime, živeo sam kao i svi moji vršnjaci do svoje jedanaeste godine, bio odličan đak i išao u osnovnu muzičku školu na dva odseka – gitaru i klavir, Sve do maja 2007. Tada me je udario tramvaj i ostao sam bez leve noge iznad kolena, a desna noga je bila teško povređena. Nakon sedmodnevne borbe za život, krenula je borba za mesto u životu. ponovo sam učio da hodam (sada sa protezom), učio (nisam izgubio nijednu godinu u školi zahvaljujući nesebičnoj pomoći svojih nastavnika).

I u toj nesreći postoji sreća – ostao sam bez leve noge koja mi je za klavir manje potrebna jer se levi pedal manje koristi i rukama nije bilo ništa, što mi omogućava da idalje radim ono što volim.

Sada sam u Beču i dolaze nove prepreke koje treba prevazići. Jedan bitan momenat, o kome ja najradije ne bih ni razmišljao, su finansije. Pokušali smo da obezbedimo stipendiju od sponzora u Srbiji, ali nismo uspeli. Grad je pokušao da mi pomogne preko Kancelarije grada Beča u Beogradu, ali odgovor je – mi nismo članica EU i naša deca nemaju pravo da koriste njihove fondove za stipendiranje. Takođe, država Srbija nema zakonom predviđenu mogućnost stipendiranja osnovnih studija u inostranstvu. Pokušavajući da se izborimo za finansiranje studija, dobili smo preporuke svih nadležnih državnih institucija i institucija od nacionalnog značaja – od opštine na kojoj živim i idem u školu do Fonda za mlade talente Republike Srbije, čiji sam stipendista bio tokom srednje škole.

Deo finansija potrebnih za početak svojih studija obezbedio sam svirajući Srpskoj zajednici u Ženevi i na koncertu u Kolarčevoj zadužbini, koji je organizovala direktorka škole koju sam pohađao. Na prošlogodišnjem konkursu koji organizuju ÖJAB studentski domovi, na nivou cele Austrije, a koji je podrazumevao pisanje eseja na zadatu temu (na nemačkom), troje najboljih nagrađeno je plaćenim domom za narednu godinu studija. Bio sam jedan od troje nagrađenih.

Bez obzira na sve šta nam život daje i oduzima trudim se da budem pozitivan i nadam se da će mi taj život dozvoliti da idalje volim, radim i živim kroz muziku.